Људи кажу а обичаји налажу да се све ваља започети на Божић. Па понесен духом празника одлучих изненада да објавим три мала цитата из књиге у настајању, већ дуго најављиваног и надам се жељно ишчекиваног трећег дела приче о Кошарама који ће понети назив БЕСМРТНИ БАТАЉОН.

Напомињем да су ово само цитати и да књига није завршена, односно да њен излазак можемо очекивати негде на пролеће, ако се све коцкице поклопе. Подсећам да о изласку Батаљона можете међу првима сазнати тако што ћете се пријавити на вести са сајта једноставном пријавом. Довољно је само да упишете своју мејл адресу и на њу ће стићи прве вести о објављивању књиге. До тада… Три кратка цитата.

Срећан вам Божић – Христос се роди, добри моји!

Боли рођени, сваки дан живота који живим, сваки залогај хлеба који у уста ставим и сваки уздах који у плућа увучем. Боли али ходам са сузом у оку. Јер све нас је мање. Осипамо се и одлазимо на место где нас чека небеска караула и чување неких нових граница. Управо због тога што нас је све мање и што ћу и ја једном доћи на ред желим да испричам причу о најхрабријој јединици која је икада ходала овом земљом. О вечној стражи са Кошара!

О Бесмртном батаљону, рођени!

Ми, синак, имамо ту срећу, да је наша отаџбина Србија. Родити се као Србин је највећи дар Богова који ти неко по рођењу може дати. Али да би била лепа, јака и успешна, она мора да се чува, пази и негује. Знам да је било лутања задњих деценија. Стварајући нека заједништва изгубили смо оно своје. Утапајући се у већу државу, своју смо смањили. Зло је то и наопако. Ипак, прошло је. И добро и зло пролазе, па је и то прошло. Сад поново наша Србијица добија крила. Хоће да својим несигурним крилима замахне и бар постане оно што је била за времена краља Петра Ослободиоца.

Да би поново порасла и ојачала, она мора имати јаку војску. Знам, рећи ћеш да је то војска Савезне Републике Југославије. Али не лажимо се, синак, Југославије више нема. Ово је држава Срба и Црногораца, а шта су Црногорци него најтврђи орах и срце српске нације. Буди поносан што баш сада идеш у војску. Опет се невоље спремају, опет на нас кидишу безбожници. Мисле слаби смо, па да нам отму што мисле да могу.

Не могу ништа. Не могу, јер ми имамо младост, част, поштење, дух предака, клетву потомака и веру прадедовску. Све то, синак, и ти носиш у себи. Са тим у души храбро крени у строј, и своју младост, своју снагу, мишиће, вољу, памет, предај Отаџбини. И немој да се питаш како се она одужила нама. Мом оцу није, мени није, вероватно неће ни теби, нити икоме после тебе. И нема шта да ти се одужује. Ступајући у војску, ти не штитиш само њу, него и ову кућу која се данас весели, и ову трпезу са које сви једемо, и ону цркву доле са које си звона јутрос чуо, али и ону – насмешио се па је штапом показао према капији, кроз коју је управо улазило моје друштво, са Јеленом међу њима – која ће те у војску испратити и из војске дочекати.

Осети се човек поносан након тих речи. Некако узлети и полети, па се осети битним, важним. А у ствари, кад мало боље размислиш сви смо ми били само фигуре у туђим партијама шаха. Црне или беле није било ни битно. Судбина фигура не зависе од боје већ од играча који потезе вуче. Богами, све ми се чини да су нас вукли у бездан из ког повратка није било.

* * *

А ми… Ми, рођени, нисмо имали батерије и нисмо играли игрице. Сувише смо касно схватили да су се у ствари други играли са нама, да смо ми били јунаци неких њихових стратегија, и да смо само од воље пар господара наших живота зависили да ли ће се сутра игра наставити или ћемо им досадити и све нас обрисати са једним Delete. Све ми се чини, рођени, да су то дугме на тастатури превише пута у последње време притискали на Балкану.

Него, у тим колебањима, време нам је прошло, и док смо се освестили ето нас у возилима на путу ка Кошарама.

Ненад Милкић

П.С. А за више…. морате сачекати књигу.

6 КОМЕНТАРА

  1. Ненаде, овим одломцима опасно си заголицао нашу машту.
    Имам утисак, читајући ове одломке, да израсташ у врхунског писца.
    И најбитније, учинио си још један велики корак у БОРБИ ПРОТИВ ЗАБОРАВА.

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име