Они су заслужили посебан чланак.
Они су људи који су ме својом подршком носили када сам на тренутке падао.
Они су мој штит у борби против заборава

и моја савест у борби против културе несећања.
Они су крила која ме носе даље и храбре да наставим.
ОНИ СУ „ЦЕРСКИ МАРШ”.

Као и у многим градовима пре, тако се и пут Рогатице упутио одређени број чланова овог удружења, како би се пре свега видели са браћом у Републици Српској, а онда и да би присуствовали промоцији „Бесмртног батаљона”. И као сваки пут пре тога тако и тада срце ми је било пуно када смо се чули и видели, а до сусрета је дошло на крову Романије, на Сокоцу, где смо уз кафу (и још понешто) разменили по коју реч. Њих шест са нама, а сви остали међу нама кроз приче.

Међутим, успели су и овај пут да ме пријатно изненаде. Иако су ми већ указали велику част те ми међу првима доделили „Церску споменицу” искористили су прилику да још једном покажу како у борби против заборава нећу остати сам. Како тамо негде између Цера и Саве, налази се јака база родољуба који воде своје борбе и својим примером показују да наше генерације ипак нису изгубљени те да ћемо имати са чиме изаћи пред Његоша и Милоша, али и понешто оставити у наследство потомцима.

Елем, овом приликом су ме изненадили веома посебним и драгим поклоном који ће заузети почасно место у мом стану. Хвала вам драги људи на раду и посвети, хвала што сте своју енергију кроз овај дар пренели мени и дали ми снагу за неке нове борбе, за неке нове изазове који ме чекају, али и заштиту од олуја које све јаче у овој борби ударају.

Наравно, свакако ништа од овога не би било да у својим редовима немају једну изузетно надарену девојку са вечним осмехом. Хвала ти Марија што си део своје креативности, талента и времена утрошила на рад који је за мене много више од слике и посвете. А да не буде да сам само ја добио поклон ту ноћ 🙂 они су изненадили и наше драге домаћине у Рогатици, људе који су нам одавно много више од пријатеља. На тој осовини од Шапца преко Малог Зворника до Рогатици, од Цера преко Дрине до Романије, везани братством јачају снаге које својим примером показују да Србија и Српска јесу и увек биће ЈЕДНО и НЕРАЗДВОЈИВО.

На крају, рођени моји, сада бар знате коме да се јавите ако вам било какав уметнички рад у стаклу, дрвету буде требао. Потражите девојку из Церског марша на време јер о њеним уметничким делима ће се тек чути.

Са искреном захвалношћу,
Ненад Милкић

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име