Ивана Стевић, „Косовски божури“: Где смо то изгубили сећање?

0
2682

Покушавам да у једну сложену саставим све реченице написане, издвојено током читања. Којом узвишеношћу узвисити небеску историју Карауле отргнуте од заборава твојом вољом и снагом, твојим талентом?

Са чиме упоредити „Зов карауле“ и са којим те аутором упоредити? Да ли да то буде Достојевски који је дубоко залазио у срца наша, или са Црњанским који је кроз своју Сеобу приближио сеобу народа српског. Не знам поред кога те ставити и са ким упоредити. Свако је велики на свој начин.
Филип Вишњић – онај који је опевао страдање и јунаштво нашег народа, онај који је поникао у народу којим се дичио и који је у њему историју записао, а ти си, Ненаде, записао најпоноснији део новије историје Србије. Спасио си затрпавања, прикривања оног најтежег, а нашег поносног Косовског боја, боја на обронцима проклете Проклетије, на као косу црним Кошарама.
Док се преплићу борбе код Раса Кошарес и Морине, док срце лупа као да тако живо види борбе те деце, у стрепњи промаја мисао „Господе, чувај их у том земаљском паклу“, а онда само трзај који враћа у реалност променила је свој ток и преобратило се у „Господе, у царству их свом радуј, муком су к Теби дошли.“
Како је само сликовито, или како ја то волим да кажем живо приближена истинитост догађаја да помислим, ово нам треба као лектира, као лек против заборава.
Питам се где смо били свих ових година? Где смо то изгубили сећања под који отирач смо бацили понос предака те данас питамо шта су и где су те Кошаре?! Јесу ли то они оставили своју крв да би ми данас поносно клицали и славили њихову борбеност или да савијамо главу пред онима који су као кукавице седели. Праштај небеска стражо нашу недостојност и заборав нашу. Праштајте и ви који сте се вратили да сведочите о сваком метку, капи крви, борби,… о сваком изгубљеном животу из чије ће крви као после Косовског боја изнићи неки нови божури и молитвама Господа нашег запевати неку нову химну слободе, исте те за коју сте ви свој цвет живота дали. Праштајте!

Мој наклон до земље и најискреније и најдубље хвала што данас у рукама имам историју, хвала твом труду и раду, твојој снази и вољи… Хвала! Ретки су храбри и тако поносни као ти! Хвала што нам душе богатиш о сазнањима о новим Лазаревим Обилићима.

Ивана Стевић
члан „Косовских божура“

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име