Home Књиге Књиге Последња стража
Последња стража

Последња стража

5 out of 5 based on 3 customer ratings
(3 коментара)

600 дин.

Књига која је узнемирила духове. Роман који је пробудио „Мртву стражу са Кошара“.

Сведочанство о херојској погибији Владе Радоичића и његових другова у рејону карауле Кошаре.

Ауторско издање
Број страна: 246
Повез: броширан
Писмо: ћирилица
Година: 2017
ISBN: 978-86-919925-1-4

О књизи

Роман „Последња стража“ прати последње месеце живота 19-годишњег војника Владимира Радоичића који је убијен у заседи шиптарских терориста 30. септембра 1998. године у непосредној близини карауле „Кошаре“. Други део романа говори о његовој породици и како су се суочили са породичном трагедијом.

Роман је заснован на истинитом догађају и великим делом се ослања на стварне ликове и догађаје, док се трагови фикције могу приметити само у деловима где је то било неопходно.

Такође, вредно помена је и да овај роман представља ПРВИ део трилогије која носи назив „Ми смо бранили Кошаре“ и ослања се на догађај који се десио пре почетка рата на Косову, за разлику од другог дела (рат у рејону карауле) и трећег дела (судбине војника након завршетка ратних сукоба) који су у настајању.

Кроз лик Владимира и његове породице описани су сви они тешки тренуци ишчекивања и наде, сви они дани неспокоја и незнања, све оне сузе и речи које никада нису изашле из душе… Кроз лик Владимира описан је сваки војник који није рекао да је прекомандован у рејон Кошара и који је вест о томе однео са собом у гроб. Кроз лик њему блиских људи описана је свака мајка и сестра, сваки отац и брат, свака девојка и пријатељ који су чекали своје драге да се врате са одслужења војног рока али их никада нису дочекали.

Као што рекох већ у једној својој песми:

„…имао сам стару мајку што је мене срећом звала,
на пут стално гледала је, мене није дочекала.
И имао сам трудну жену, снове сам са њом снио,
родила је мени сина, син ме није запамтио…“

И док полако започињем рад на другом делу трилогије, апелујем на савест свих вас који ово читате да никада не заборавимо хероје са Кошара.

СЛАВА ИМ

Рецензија Михаила Меденице за роман „Последња стража“:

Дуго сам седео пред рукописом „Последња стража“ не усуђујући се да растворим корице, знајући да ће ми постати међаши, баш колико сам после задње тачке оклевао да их склопим, не желећи никуд ван тих међаша!

Много је званих – мало је одабраних, а Ненад Милкић свакако јесте један од свега неколицине апостолски одабраних да словом сведочи о јаду и поносу страдања српских јунака на Косову и Метохији, јер нико као он то не чини са толико чисте душе, невиног пера, тужбалице у свакој речи и славе у свакој реченици!

„Последња стража“ понајмање је књига – то је укоричени Зејтинлик страдалима и преживелима пакла Кошара, исписана кроз причу једне младости која се свесно жртвовала за највећу српску светињу и мајке због какве погинути за Србију јесте светиња!

Овом се књигом Ненад уписује међу великане, остављајући је нама да је као темељац уткамо у онај потпорни зид Србије који је, нажалост, данас трошнији и ровитији неголи икад у њеној историји!

За Србију се ваља живети, али и мрети, часно, јуначки, заветно, што је младост једног Владимира доказала, а мудрост једног Ненада исписала.

У свако написано слово искрено, свим срцем верујем, јер се о писању о „Последњој стражи“ дохватио не да би писао писања ради, већ ради незаборава и поколења!

Због тога, читаоче, знај да читајући „Последњу стражу“ ходочастиш, свака страница је молебан, а свака тачка крст знаним и незнаним јунацима!

Полако склопи корице, ако смогнеш снаге да их заклопиш…

Пријатељу, сабрату и човеку, пре и највише од свега, Ненаду Милкићу.

Михаило Меденица
новинар

  1. 5 out of 5

    :

    Postovanje Nenade! Juce mi je stigla knjiga Poslednja Straza! Upravo zavrsio posledne stihove iz romana(istinitog) Mnogo ti hvala sto postojis ,sto prenosis istoriju I ne zaboravljas one koji to ne zasluzuju,a svi su ih zaboravili! Svako dobro

  2. 5 out of 5

    :

    Postovani…
    Juce sam dobio knjigu Poslednja straza i procitao je za tri sata…po stoti put,hvala vam za sve sto ste uradili za heroje koji su dali zivote za Srbiju,hvala vam za borbu protiv zaborava,hvala vam sto ste vi i vas rad predvodnici u borbi za istinu !!! Iskreno i veliko postovanje .
    Marko Perovic

  3. 5 out of 5

    :

    Juče sam dobila knjige,Prvu sam već pročitala,u jednom dahu bez pauze.Neverovatno emotivna knjiga svaki red me vratio 18 godina u nazad.Kao da sam ponovo preživela svaki trenutak te davne 1998.Vratilo se svako osećanje kao da je juče bilo.Za razliku od knjige ja sam svoje dočekala u zagrljaj ali boli svako sećanje na taj period.Nikad ni pomislila nisam da ću čitati nešto što će mi tako osvežiti sećanje to su mogla samo pisma.Autoru svaka čast u svaki red je utkao i ono što moji nikad nisu izgovorili.Oduševljena sam,hvala Vam od srca.

Напишите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

НАЈЧИТАНИЈЕ

Имао сам деветн’ест година

Човече... Ако те тако могу назвати. Шта радиш у ноћи док тражим спас? Слушаш ли сове? Можеш ли заспати? Чујеш ли мој глас?

Сећање на Драгана Шумара…

Зову карауле одазвао се Крагујевац (10.4) и Трстеник (11.4) где ће се одржати вече сећања на пале хероје са Кошара са посебном посветом великом Шумару

Сребреница

Док сам радио један текст о Сребреници, чуо сам много језивих прича преживелих Срба. Та сведочанства сам преточио у стихове који следе, а у циљу да се чује јаук и бол, а сачува и сећање на страдале Србе у селима око Сребренице, као и у затворима у самом граду.

Кад говориш о ратницима…

Кад говориш о ратницима... ... говориш о крви, цела је Отаџбина натопљена с њом. О животима младим што су пали први, херојски штитећи породицу, дом.

Предраг Леовац – одломак из романа „Зов карауле“

Предраг Леовац, потпоручник, један од највећих хероја Кошара, положио је свој живот предводећи своје војнике у покушају повратка врха Маја Глава.