Издавачка кућа “Панонија” из Руме, објавила и пустила у штампу трилогију “Ми смо бранили Кошаре” које се састоји од три романа, и то: “Последња стража”, “Зов карауле” и “Бесмртни батаљон”. Сва три дела појединачно, као и комплетну трилогију можете ИСКЉУЧИВО поручити преко мејла: panonija.ruma@gmail.com, као и на телефоне ИП “Панонија”: 022/430-448; 022/430-506.

А док чекате да стигну ваши примерци књига, премијерно откривамо један мали део из романа “Бесмртни батаљон”, из приче која носи назив Циркулар

***

Несвестан свега још увек сам држао слушалицу у руци и гледао у под. Гледао, а ништа нисам видео неколико минута. Тело у Батуши, а мисли, поглед, звукови, све ми код куће. Гласан и изненадан уздах који ми се из груди отео, повратио ме је. Схватио сам шта ми је под ногама шушкало. По целој соби, рођени, по поду, разбацане слике. Разних величина, шарене и црно-беле. На њима неки мени непознати људи. Старији и млађи, деца и одрасли, жене и мушкарци. Гледају ме са слика и смешкају се. По стилу облачења видим да су Шиптари. Друго се и није могло очекивати јер у Батуши Срба није никада ни било. Све то, нације, вере, све то није било битно у том тренутку. На сликама су били обични људи. За трпезом, у шетњи, у игри, са стадима, у кући и испред ње, на неким слављима. Сви насмејани, дотерани. Срећни, рођени, срећни! Људи на сликама се углавном чине срећнима.

Подигао сам једну која ми се залепила за чизму. Блатом сам је испрљао и осетих кривицу те је обрисах, а на њој цела породица. Види се да су се баш за сликање наместили. У средини баба и деда, изнад њих три мушкарца и три жене средњих година, а у њиховим рукама и око њих чопор деце. Дотерани, лепо обучени, смеше се. Заболело ме је ово, роде. Можда је неко од ових мушкараца сада са пушком у руци јуришао по Космету, ко ће то знати. Можда је и ова старина на слици неки качак који се до смрти, ако је мртав, борио против власти. Међутим, на слици они то нису били. Били су само обични људи пуни живота и жељни живота. Као што смо и ми рођени, нема разлике. Ни нама ни њима се жеља није испунила.

Знаш, све те слике разбацане по поду формирале су моје мишљење о рату. Како у њему нема ничег витешког и лепог. Да ништа на овом свету уопште није вредно страдања људи и породица, јер кад све прође, а мора проћи, и када се све заврши, а мора се завршити, остају само чауре око нас који смо ратовали на било којој страни, и остају разбацане слике по поду оних који су некада били срећни, и који су некад некуд морали отићи. Без слика.

И оно што понајвише боли у свему овоме јесте да остају гробови. Ни наши, ни њихови. Само гробови. У њима нема ни знака, ни вере, ни нације. Само гомила земље изнад тебе и црви у теби. Да ли је вредно ратовања? Није и никада неће бити. Ни нама, ни њима, нити било коме.

6 КОМЕНТАРА

  1. Nikako ne mogu da narucim knjigu preko vaseg sajta, pise da je rasprodato a vec duze vreme se ova knjiga reklamira na sajtu Korisna knjiga koji tvrde da je to njihovo autorsko izdanje koje ce biti u prodaji od septembra i da imaju ekskluzivno pravo na prodaju vasih knjiga. Na njihovoj naslovnoj strani knjige je adresa njihovog sajta a ovde vidim da je malo drugacije. Sada ste objavili da je izdavac Panonija pa me zbunjuje da li knjigu da narucim kod Panonije ili izdavaca Korisna knjiga?

    • Поштовани Златко,
      прочитао сам Ваш коментар и опростите што Вам са малим закашњењем одговарам. Такође, надам се да ће и остали прочитати нашу преписку како не би дошли исту или сличну заблуду. Кренућу редом.

      Прво, на овом сајту није могуће наручити књиге јер су ауторска права уступљена, те је апсолутни и једини власник дистрибутерских права ИП “Панонија” из Руме.
      Друго, није могуће да Батаљон (нити било која друга књига) буде и ауторско издање и да припада некој издавачкој кући. Или је једно или друго.
      Треће, “Бесмртни батаљон” се рекламира на сајту Корисне књиге, то је тачно. Међутим, ако видите корице те књиге нису праве корице књиге, нити имају дозволу да на такву слику ставе свој сајт. Просто, и ја могу да сликам књигу Достојевског и ставим свој сајт на њу, али то не значи да имам ексклузивно право на њу, зар не?
      Четврто, да би неко имао ексклузивна права на моје или било чије друге књиге, то мора да му одобри сам аутор. Ја лично то нисам ником омогућио до потписивања уговора са ИП “Панонија” која је понављам ЈЕДИНИ овлашћени дистрибутер мојих књига. Да ли ће књига бити продавана и на сајту Корисне књиге или другим местима, заиста не знам, јер то је већ до договора између ИП “Паноније” као издавачке куће која је откупила права на моје књиге и дистрибутера који буду хтели те књиге да продају.
      Пето, сајт https://www.nenad.in.rs је једини сајт на ком се као аутор јавно оглашавам, па самим тим и то је једино место на коме све информације о мени и мојим књигама, промоцијама и друго, можете упознати са стопостотном поузданошћу информације које добијете.

      У вези свега наведеног, поновићу оно што је написано у самом тексту а то је да се моје књиге могу купити у “Панонији” наручивањем преко мејла или телефона који су назначени у тексту.

      С поштовањем,
      Ненад Милкић

    • Поштовани, верујем да ће бити прилике да се у неком граду сретнемо па ћемо и то решити. Срдачан поздрав, Ненад.

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име