Кнез Дерван је децу окупио
у Дреждану, престономе граду,
на престолу своме се скупио
заробљен у сопственом јаду.
Уз децу је позвао велможе,
све јунаке из велике Бојке,
,,Помози нам Роде и Свароже,,
чуле су се тихе жалопојке.

Дрхтале су ватре у скупштини,
али душу загрејале нису,
сви су били све ближи истини,
да је крај нашем царству близу.
У атмосфери као поред гроба,
сви свесни будућега слома,
гледали су господара свога
који споро устаде са трона.

Ту крај кипа бога Световида,
стаде Дерван мазећ’ своју браду,
свестан слома, и вековног стида,
он је данас изгубио наду.
,,Децо моја, браћо племеници,
времена за губљење нема,
људи неми и неми језици,
кидишу на царство Словена,,

,,Руше куле и пале нам поља,
мисле нас страхом задивити,
времена неће бити боља,
да видимо шта нам је чинити.
Ја се браћо Немих не бојим,
нису због њих тужне моје очи,
као вођа ја пред вама стојим
свестан смрти која ће ми доћи.,,

,,Не бојим се смрти ни мучења,
стар сам браћо да бих због тог’ плако,
завршена су сва моја учења,
али стрепим, и то стрепим јако,
за вас браћо, за ваша племена,
сви ће нестат терајући Неме,
њих је много, нас толико нема,
они не знају за част и поштење,,

,,Залуд браћо што је земља ова
наша била од леденог доба,
од нас који научишмо слова,
неће остат ни куће ни гроба.
Побиће нам децу у колевци,
заклат’ стоку и спалити сена,
немоћне ће удавити у реци,
затреће корене Словена,,

,,Зато браћо послушајте мене,
нек се ваша срца сад не боје,
после овог свак у своје племе
да пренесе завештање моје,,.
Тада Дерван заћута на трен,
да му Божја промисао сине,
и поглед му поста нежно снен,
те он отпи гутљај медовине.

*
* *

,,Уз дозволу Богова и провиђењем вођен,
а знајући да другог решења и нема,
у дану кад је Црни Бог рођен,
ја ћу поделити племена Словена,,
Прекиде га жамор јер чуо се јако,
не желе се поделити браћа,
,,Знам да вам је тешко и мени је тако,
ал’ данас је несрећа и од слоге јача,,.

,,Него браћо има четри стране света,
ни са једне нама данас спаса нема,
на сваку ћу послати неког од вас,
бар ће неко претећи из царства Словена.
Милдуше, први свештениче,
теби су се клањали Словени,
досад си слушао шта нам Бог виче,
али данас брате повинуј се мени.,,

,,На северу острво је мало,
и на њему тврђава Аркона,
ту се племе Руњанима звало,
ту понеси сва своја звона.
Ту пренеси свештеничка блага
и однеси свете реликвије,
У Руњана велика је снага,
острво је дивље – може да те скрије.,,

,,Ту се моли нашим боговима,
Световиду, за успех рата,
Морани, за нашим умрлима,
Радгосту, да дочекамо брата.
И Перуну, силном громовнику,
И Велесу, заштитнику биља,
И Триглаву, силноме ратнику,
молбом моли баш сваку од сила.,,

,,А кад ова сва невоља прође,
кад се смире и умире главе,
нека твоја нога земљом прође,
па окупи све што Рода славе,
и обнови наше родноверје,
обнови веровање душе,
сагради поново храмове.
А сад крени брате мој Милдуше.,,

*
* *

,, Тамо где Сунце црвено залази,
многа се налазе племена,
и тамо се богаство налази,
али робе скоро и да нема.
Ту Чаславе поведи Венете,
ви сте браћо најбољи трговци,
с мојом вољом трговати смете,
с вама ће се послати и новци.,,

,,Нека цела државна благајна,
цела наша финансијска снага,
нека данас крене са вама,
вама дајем сва словенска блага.
Осим тога дајем вам и накит,
посуђе, медовину, зачине и коже,
једном ће се то стоструко вратит’,
ви продајте што се продат може,,

,,Нек’ Венети граде тргове и луке,
тргујте са сваким с оним чега нема,
нек се Запад храни из словенске руке,
нек сваки новац има печате Словена.
А кад дође време боље него сада,
те Словени сви вратити се могу,
нек Венети донесу све стечено тада.
Сада крени Чаславе, мој брате по Богу.,,

*
* *

А на југу царства су велика,
градови им огромни и силни,
оружје им од сувог челика,
ал’ Властимире ти ништа не брини
јер ви сте Срби најбољи ратници,
међ’ нама сте најбоље ратовати знали,
ви крените према Панонској равници,
иза ње су Илири и Трибали.

То су браћо народи Балкана
који Балкан населише први,
та племена нама нису страна
јер они су од словенске крви.
Али они сада су робови,
ви морате спасити им главу,
нек границе буду трибалски гробови,
ту ви Срби оснујте државу.

Са вама ћу послати ратнике
понајбоље из свих племена,
све мачеве, копља и штитнике,
и оружја каквог светом нема.
На Балкану се ви Срби скућите,
покушајте себи наћи мира,
са поносом словенство браните,
и слушајте кнеза Властимира.

А кад дође неко мирно време,
те Дреждан опет престоница буде
за свако словенско племе,
ви Срби доведите људе.
Војска ваша биће окосница
у том неком будућем дану,
а сад морам рећи тужног лица
Властимире, крећи ка Балкану,,.

*
* *

,, Владимире, мој први сине,
ти ћеш Русе на исток повести,
нека твоје срце сад не брине,
у велику ћеш земљу их довести.
Тамо су понајвећа поља,
ти крајеви су и рибом богати,
шума је и од Божије боља,
земљи дајте – више ће да врати,,

,,Ширите се на земље истока,
тамо је земља Сибирија,
нек са вама крене и сва наша стока,
понесите семе из ког биље клија.
Земљу обрађујте и земља ће вам дати
много тога знана и незнана,
а кад дође час да се овде вратиш,
ви ћете нам бити сва наша храна,,

,,Због тога нек се множе ваша стада,
скупљајте усољене рибе,
и то су на неки начин блага,
нек ваше богаство и сви други виде.
Нек се шири име од Словена,
нека пређе и воду дубоку,
вратите се кад опасности нема.
А сад Владимире, крени ка истоку.,,

*
* *

,,Ја остајем овде у Дреждану,
и уз мене моји Лужичани,
осим њих нек остану овде
и Љутићи, Милци, Гламочани.
На нама је да удар примимо,
нама су одбројани дани,
не губимо ништа јер више не живимо,
хајде да се сада молимо Морани.,,

,,Позваћу пре тога полапске Руњане,
Србе, Русе, и братске Венете,
да једном кад буду протерали Неме,
нека наша тела тада и освете.,,
Склопи очи стари кнез Дерван,
на колена паде крај Видовог мача,
под недаћама сломљен, због Словена сетан,
затресе се старцу тело усред плача.

*
* *

Векови су прошли од сабора Словена,
у модерном времену сада живе неки
што су на папиру словенска племена,
ал’ су од словенства туђи и далеки.

На далеком северу, на острву Рујан,
више нема камена, ни помена о Аркони,
дух нашег родноверја тамо беше чуван,
али сада тамо друго звоно звони.

Градић Венеција наста од Венета,
одавно се њихова истрошила снага,
ништа друго нема на западу света,
нити Словена нит’ њихова блага.

Срби давно испунише Дерванов завет,
срушише Ромеје и створише државу,
али исто тако заборавише савет,
да ту своју тековину кроз време чувају.

Па данас на југу посвађани с Богом,
подељени у религије новијих времена,
силну војску поделише они међу собом
па измеђ’ себе ратују сва српска племена.

Русија је заборавила шта је Дерван рек’о
сада се убраја у групу страшних сила,
ширила се на исток брзо и далеко,
већа него што је постојбина била.

А земља јој даде руде, жита, гаса,
али се отуђише и посташе страни,
од њих многи траже али нема спаса,
неће Рус остатак Словена да храни.

Док Бојке нема. Са Дерваном су пали
сви градови престонице најстарих племена.
Са њима су нестали и сви идеали
о поновном уједињењу државе Словена.

Тек понеко име планине или реке,
тек понеки гласи што су Богу мили,
сећају на дане прошле и далеке,
и сведоче ко смо и шта смо некад били.

Бојка – прапостојбина многих словенских племена, међу њима и Србима
Дреждан – данашњи град Дрезден. Уз Липиск (Лајпциг), Будишин и још пар градова средиште прапостојбине
Дерван, Милдух, Часлав, Властимир и Владимир – словенски кнежеви. Историјске личности повезане у догађаје који је делимично измишљен.
Род, Сварог, Перун, Морана, Радгост, Световид, Триглав, Јаровит, Велес, Весна, Дајбог, Мокоша, Црни и Бели бог – представљају врх словенског пантеона у још увек непотпуно разјашњеној словенској религији.
Венети, Лужичани, Милчани, Љутићи, Гламочани, Руси, Срби, Руњани – су само нека од многобројних словенских племена
Рујан и Аркона – некада словенско, данас немачко острво и град, у коме је пронађен један од најстаријих словенских храмова

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име