Кажу људи да је најтеже бити пророк у свом месту. Увек било и увек ће бити. Стога сам, упорно одбијао да радим књижевно вече у Малом Зворнику. На свако питање “када ћу” одговарао сам “зашто бих”. Сматрао сам да ме већина тих људи који би дошли на промоцију познаје, виђа ме сваки дан у граду, срећемо се и имамо прилику да причамо мимо званичних догађаја каква је и промоција књиге.

Овде дугујем посебну захвалност директорки Библиотеке “17. септембар” из М. Зворника, госпођи Славојки Спасеновић, која ме је од почетка мог стваралаштва подржавала и која је изразила жељу да управо због тога што сам завичајни писац будем гост библиотеке и одржим књижевно вече.

Датум се некако сам одредио – Митровдан. Хајдучки растанак. За мене додатно овај датум је посебан јер је тог дана успешно одбрањена Херцеговина од усташке Митровданске офанзиве. Негде у својим мислима био сам уверен да због датума посета неће бити велика, јер доста људи или слави или иде на славе. Преварио сам се. Читаоница библиотеке, упркос слави, била је препуна.

И поред до тада одржаних преко 50 трибина и промоција имао сам малу трему. Признајем. Испред мене су били људи међу којима живим. Њихова подршка ме је и снажила кроз све ове године стваралштва. Цело вече протекло ми је само са једном мисли у души, а то је да их не изневерим. Реакције у данима који су уследили ми кажу да нисам. Напротив. После те трибине, чини ми се, подршка је још снажнија, већа и срдачнија. Знате, лако је стварати када живите међу оваквим људима. Хвала вам свима.

А посебна захвалност иде за две младе даме, Невену Ђукановић и Ану Мариу Ковачевић. Прва је водила књижевно вече, и морам признати да се смењивала туга и част. Тужни смо јер неко толико образован, начитан, културан, организован, мора због прописа да напусти рад у библиотеци. Искрено мислим да ће култури у Малом Зворнику много недостајати неко као што је Невена и да ће се њено одсуство и те како приметити у данима који долазе. Ипак, признајем да је велика част што је пристала да води моје књижевно вече и да са њим, у ствари, и заврши свој рад у Библиотеци. Друга девојка, Ана Мариа, је неко ко је имао можда и најтежи задатак. Требала је својим гласом и емоцијама да читајући делове “Батаљона” држи пажњу публике. Успела је у томе много боље него што сам очекивао. Била је савршена. Хвала вам драге моје Невена и Ана Мариа што сте својим доласком и учествовањем у књижевној вечери исту украсили и сврстали међу најдраже које сам одржао.

На послетку, хвала и свима вама, рођени моји, који сте одвојили своје време, оставили по страни приватне обавезе, како би присуствовали мојој књижевној вечери у месту на ком ми је, због разлога које сам напред навео, најтеже држати овакве промоције. Велики поздрав до неког новог виђења!

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име