Књиге

Зовем се Дуња

Прича посвећена деци. Оној која су рођена, али и оној која нису.

Треће допуњено издање.

Оптимистичне изјаве кажу да се у Србији годишње изврши „свега“ 50.000 абортуса.
Слутње и реална истраживања показују да тај број прелази 200.000 сваке године!
Србијом влада бела куга, а српска нација, остарела и измучена у ратовима, санкцијама и кризама, сваке календарске године само због абортуса изгуби град величине Шапца, Краљева или Чачка.
У тешким годинама за наш народ јавила нам се Дуња.
Она је девојчица која се никада неће родити.
Она је душа која прашта.
Она је глас који опомиње.
Она је наша савест!


Бесмртни батаљон

Последњи део трокњижја о караули „Кошаре” у којој су кроз причање у првом лицу описане приче граничара, а све у циљу да се не забораве дани херојске одбране од копнене агресије са територије Албаније, као и да се сачува сећање на голобраде младиће који се са планине никада нису вратили кући.

Моја је морална дужност да њима у славу и захвалност напишем ове редове, а твоја, драги читаоче, да борбу против заборава водиш истрајно и на начин како су нас хероји са Кошара научили.

Слава им!


Зов карауле

Други део трилогије „Ми смо бранили Кошаре“, наставак приче из романа „Последња стража“.

Роман „Зов карауле“ заснован је на истинитим догађајима испричаним од стране преживелих хероја, и настао је у знак сећања на оне који се са Кошара нису вратили.

Битка за Кошаре највећа је битка модерне српске историје. Тих неколико километара уз саму границу са Албанијом, подно Проклетија, за Васкрс 1999. године, постају српски Термопили у којима стотинак војника, често гладних и без довољно муниције, док чека појачање које никако не долази, одбија напад неколико хиљада терориста ОВК.

Несвесни свега шта се дешава око њих и независни од осталих догађаја, они стоје као прва и једина препрека бројнијем и боље опремљеном непријатељу који покушава да продре у Метохију.

Ојачани духом празника, дана када се по православном календару Христ вратио међу људе, полажући на олтар отаџбине своје најбоље другове, хероји Кошара се уздижу и стају уз раме јунака са Косова поља, Чегра, Цера, Мојковца, Кајмакчалана…
Битка за Кошаре тих дана постаје Битка за Србију, велика борба коју су хероји у рату успешно добили. Поразио их је – мир.

Роман „Зов карауле“ заснован је на истинитим догађајима испричаним од стране преживелих хероја, и настао је у знак сећања на оне који се са Кошара нису вратили.


Последња стража

Књига која је узнемирила духове. Роман који је пробудио „Мртву стражу са Кошара“.

Роман „Последња стража“ прати последње месеце живота 19-годишњег војника Владимира Радоичића који је убијен у заседи шиптарских терориста 30. септембра 1998. године у непосредној близини карауле „Кошаре“. Други део романа говори о његовој породици и како су се суочили са породичном трагедијом.

Роман је заснован на истинитом догађају и великим делом се ослања на стварне ликове и догађаје, док се трагови фикције могу приметити само у деловима где је то било неопходно.
Такође, вредно помена је и да овај роман представља ПРВИ део трилогије која носи назив „Ми смо бранили Кошаре“ и ослања се на догађај који се десио пре почетка рата на Косову, за разлику од другог дела (рат у рејону карауле) и трећег дела (судбине војника након завршетка ратних сукоба) који су у настајању.

Кроз лик Владимира и његове породице описани су сви они тешки тренуци ишчекивања и наде, сви они дани неспокоја и незнања, све оне сузе и речи које никада нису изашле из душе… Кроз лик Владимира описан је сваки војник који није рекао да је прекомандован у рејон Кошара и који је вест о томе однео са собом у гроб. Кроз лик њему блиских људи описана је свака мајка и сестра, сваки отац и брат, свака девојка и пријатељ који су чекали своје драге да се врате са одслужења војног рока али их никада нису дочекали.


Певај ми мама

Ово је друга објављена збирка поезије. Рецензију за књигу је написала драмска уметница, Љиљана Лашић.

Многе песме су пронашле пут до шире јавности, а посебно можемо истаћи:
– Имао сам деветнаест година
– Колона у „олуји“
– Кад говориш о ратницима
– Шта бих ја без тебе био?
– О оном дану…
– Ћирилици
– Легенда о кнезу Дервану


Пурпурне кише

Прва збирка поезије, и прва објављена књига уопште. У песмама је исказан таленат, али је већина написана невешто, стидљиво, несигурним корацима…

Ипак, неке су брзо „порасле“ и постале познате публици, пре свих:
– Док спава
– Свет љубави
– Пристајем, ако је то услов
– Туга је када…
– Ноћ
– Касно
– Чиме да те волим?
– Прогнаник
– Три свеће
– Последња стража (песма која је највише дељена на интернету)
– Ја, из земље рођен
– Сестрино писмо
– Волим те, кћери
– Тешко је ходати у небо гледајући