Ми, Срби, имамо једну веома ружну навику, а то је да тамо где смо најслабији и најлошији увек тражимо зашто смо такви, али то не чинимо гледајући у наше двориште већ стално у туђе. Вазда нам је неко други крив и стално нас неко мрзи. Питам се, има ли можда и наше кривице мало?

Иако немам обичај да коментаришем фудбал јер га погледам с времена на време. Не волим што у Србији има шест милиона селектора и не желим да будем један од њих. Али већ два дана се само прича о утакмици Швајцарска – Србија, да једноставно морам да кажем и ја коју, надам се са реалне тачке гледишта.

Србија је, као што сви знамо изгубила 2 – 1 од репрезентације која није ништа боља од нас. Голове су нам дали два Шиптара који играју за Швајцарску. Од сигурног проласка даље, дошли смо до тога да се чупамо против Бразила. Тачка. Крај. Нема даље. Овде би свака вест требала да стане. Али, не, не, не! Не можемо ми да људски и достојанствено прогутамо пораз и наставимо даље. Покушаћу да се сетим ко је све крив због овог пораза, према ономе што сам чуо и прочитао у ова два дана.

Први разлог пораза је, кажу, СУДИЈА. Да ли је чудно да баш Немац суди утакмицу на светском првенству Швајцарској која је већински немачког говорног и културног подручја. Ок, јесте. Као да нама суди нпр. Црногорац из Пљеваља или Босанац из Бања Луке. Чињеница је да је има дискутабилне одлуке (лак на картонима играчима Србије, чудно суђење, консултовање ВАР система тј. одбијање сугестија, и слично). Наравно, уз судију нам је крива и ФИФА и Сеп Блатер и Инфитино, и ко зна ко све још.

Други разлог пораза је, даље кажу, недосуђени ПЕНАЛ. Мислим, реално био је, цео свет се сложио са тим. Нико не гарантује да би овде дали гол, али да смо га требали шутирати требали смо. Али судија је рекао да то није пенал, и? Шта сада? Да ли судије греше први пут на некој утакмици?

Трећи разлог пораза, замислите те изјаве, су ОРЛОВИ које су показивали албански Швајцарци или швајцарски Албанци. Као то је политичка порука и то нас је баш иритирало.

ДА ЛИ ЈЕ БАШ ТАКО?

Наравно да није. Докле ћемо се вадити на тотално небитне ствари? Као прво, ако хоћеш да победиш мораш давати голове. Да ли је судија могао утицати на игру да су од оних стални шутева у првих 20 минута пали 3-4 гола а не само један?
Друго, да ли је пенал важан? Јесте, али није пресудан. Није стала утакмица ако се не свира пенал. Није то једина прилика у којој се могао дати гол. И пре свега, није ни први пут ни нама ни другима да судија направи овакав превид. Докле ћемо се вадити на приче како други имају бољи третман.
И треће, шта нама сметају ти Џакини и Шаћиријеви прстићи? Они су Албанци и то је њихов знак. Као што су наша три прста. Треба да се љутимо на њих што показују нешто своје? Они то не раде само против Србије. Чињеница је да мрзе Србију, и то јесте политика, али шта се нас тиче то њихово провоцирање. Ово је пре питање за државу Швајцарску и њихов фудбалски савез. Мислим, престављају вас играчи који величају другу државу. Постају смешни у свету. Репрезентација плаћеника. Тако да ти њихови прстићи у облику орла су проблем Швајцарске, а не Србије.

Али, зато, наш проблем јесте нешто друго. Видите ово:
* Швајцарска је имала посед лопте 58%, Србија 42%
* Швајцарска је шутнула према голу 20 пута, Србија 12 пута
* Швајцарска је имала 547 пасова, Србија 309 пасова
* Швајцарска је имала 474 тачна додавања, Србија 241 тачно додавање
* Швајцарска је имала 7 корнера, Србија је извела 3 корнера…
и тако даље, и тако даље.

Нису проблем наше репрезентације оно о чему медији пишу већ су проблеми много већи:
– проблем је што када дамо гол више не нападамо него молимо Бога да се што пре утакмица заврши,
– проблем је Адем Љајић али не зато што не пева химну, већ зато што за пола сата ништа конкретно на терену не уради (сјајан техничар признајем, али дечко једноставно нема херца да уђе у неки дуел)
– проблем је и тај навикани Сергеј Милинковић Савић (иако пева химну) који за целу утакмицу са Швајцарском нема ниједно, НИЈЕДНО, додавање према нападачу, а игра на позицији иза њега (да ли је Муслин ипак био у праву што га није звао?)
– проблем су били Матић и Миливојевић коме се Шаћири увлачио иза леђа као да их нема ту
– проблем је и Тошић који прави офсајд замке као да игра Мачванску окружну лигу а не Светско првенство,
– проблем су и остали (иако их поједничано нисам набројао) јер нису имали ону ствар да до краја одиграју мушку утакмицу. Швајцарци, читајте Шиптари су их надтрчали, извозали, ишевали, победили тактички, сировом снагом и брзином. После датог гола наша одбрана се распала и само сиров квалитет појединаца, пре свега Стојковића, учинио је да и раније не примимо те голове.

А највећи проблем, о немојмо никако бежати од тога, јесте СЕЛЕКТОР. Да се разумемо, немам ја ништа против Крстајића. Волео сам га гледати док је играо у Партизану. Међутим, шта је то он реално учинио у тренерској каријери? Колико је титула иза њега? Колико је играча створио? Чиме је заслужио да буде селектор Србије на Светском првенству?

Шта је селектор урадио против Швајцарске? Зашто си није извео неког од играча са жутим картонима на време? Зашто није извео Митровића (њему човеку свака част, али не постоји играч на свету који 90 минута може у пуном темпу играти као што он игра) и убацио свежу крв у виду Пријовића или Јовића? Чиме је то покушао да тргне екипу која је евидентно пала? Љајићем? Радоњићем? Зашто се боји да из игре изведе Серегеја или Матића када им очигледно у неком тренутку не иде?

Сматрам да селектор мора да буде неко ко је стекао име, доказао се у послу, и да је тренер репрезентације круна каријере, а не посао на ком се учи занат. Донекле би и могао разумети да је одлука донета на почетку квалификација, па хајде правимо нови тим са новим тренером. Растемо заједно. Али отерати човека који је одвео Србију на светско превенство, а поставити неискусног тренера је потез дилетаната. Ако је Крстајића препоручило то што је хтео да убацио Сергеја Милиновић Савића у тим, онда ок. Рецимо онда да је он ту да би неки играчи играли, и бар знамо на чему смо. Овако постаје смешно.

Да ли је готово

Наравно да није готово. Ми имамо сјајну скупину играча. Момке који играју по најбољим светским лигама. Сјајне техничаре. Мајсторе фудбала. Ок, немамо селектора који ће знати да их води у победе али сиров квалитет је ту.

Погледајте списак клубова у којим играју наших играчи: Зенит, Рома, Лацио, Кристал Палас, Манчестер Јунајтед, Ајакс, Хамбург, Фулам, Бенфика, Ајтрахт, ПАОК, Бешикташ… Нису они уопште лош тим, и оно у што сам непристрасно сигуран, Србија може победити Бразил.

Није то више онај Бразил који је био страх и трепет. Нема више мајстора попут Пелеа, Ваве, Диде, доктора Сократеса, Загала. Нема ни оних мајстора уз којих сам заволео Бразил попут Роберта Карлоса, Ромариа, Бебета, Кафуа, Ривалда, Роналда, Роналдиња, Каке. Овај Бразил игра европски фудбал, пун дисциплине и тактичког надмудривања, одсуство вица и јужноамеричког штоса је одсутан у овој екипи. Заустави Неимара, примири Кутиња и Марсела, и већ си их добио.

Рачунам и на српски инат. Проради повремено та жица код нас па кренемо да газимо налазећи снагу за коју нисмо ни знали да имамо. Да ли верујем да можемо победити Бразил, верујем да можемо, али САМО ако не будемо гледали судије, причали о Шиптарима, неправди, ВАР систему и пеналима, већ будемо играли фудбал, трчали и борили се.

Борили се као да нам је тих 90 минута последњих на свету, а донекле и јесте јер запамтите Мундијал у Русији је последњи прави Мундијал (онај у Катару за 4 године, мислим стварно да ли ће то бити Мундијал?, Или онај са 48 екипа на првенству после Катара – нема ту више фудбала).

СРЕЋНО ОРЛОВИ! Заборавите Швајцарску и свим силама ударите на Бразил. Како рекли Спартанци дајући штит својим ратницима “Или са њим или на њему”!

5 КОМЕНТАРА

  1. Istina,samo istina.
    I jos nesto,narod velica kad pobedjujes,pljuje kad gubis.
    Strasno los mentalitet,primer Djokovica u tenisu.
    Zivot,ponekad sunce,ponekad kisa.
    Nista strasno.

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име