Дуго сам размишљао да ли да напишем овај текст или не, све се бојећи да се неко не нађе увређен. Наравно, намера и није да се било ко пронађе прозван или увређен, већ да скренем пажњу на једну чудну, крајње несимпатичну и помало помодарску навику.

Ето, рођени моји, испратили смо Нову годину. Међународну. Ону њихову. Прошли су и Бадње јутро, и Бадње вече, и Божић. Ускоро ће и ова друга Нова година. Православна. Српска. А за њом ће се ређати рођендани, Осми март, Васкрс, Први мај, славе, итд, итд, итд.

И као сваке године и сваког празника у коме се јавља потреба да се неком то честита живце ми покида једна ружна навика, а то је слање кружних, безличних, безосећајних (иако визуелно врло лепих, признајем!) честитки. Преплавише такве поруке телефоне, вибере, месинџере, телеграме, фејсбук налоге, твитере, инстаграме… И?

Ја сам их добио на десетине. За све празнике, путем разних мрежа, тај број је премашио стотине и стотине. Иако сваки пут кажем да на такве поруке нећу одговарати, учиним супротно. Нисам доследан себи и оном што сматрам исправним. Спаднем на то да ценим и ту секунду времена коју ми је неко посветио. Ако је и посветио мени.
Бар је сад лако. Одабереш слику, означиш или обележиш десетине у именику или листи контаката, и притиснеш пошаљи. Али, хајде и због те секунде нечијег времена ја седнем и пола дана одговорам. На жалост, признајем и понављам, на жалост то чиним исто као што сам поруке и добио. Напишем једну и само копирам. Исто тако безлично, безосећајно, несимпатично и помодарски како сам и добио.
Посебно то чиним када ми неко Божић честита латиницом. Србин сам и бар за толико можемо ћирилицу испоштовати. Нако лепше Божић изгледа од Božića. И Бадње јутро је лепше него Badnje veče, зар не?

Чему све то? Зашто?

На све ове поруке, добио сам тек неких десетак који су упућени мени. Лично мени и мојој породици. Уз неки штос из заједничког живота. Уз неку шалу само међу нама знану. Уз ословљавање и жеље познате у уском кругу. Њима сам се радовао, и на њих сам са уживањем потрошио време. Покушао смислити неки стих, за сваког посебан и само њему посвећен. Нема везе што неке од тих људи срећем често. Са другима се, пак, више чујем него што их видим. Даљина је учинила своје. Међутим, није успела да уништи оно што смо кроз нека заједничка искуства стварали. На крају, са некима се чак и не познајем лично. Знају ме преко књига, а опет су, из само себи знаних разлога, посветили пажњу да напишу оригиналну честитку.
Ево, и док ово куцам, присетим се тих порука и осмех ми завлада лицем, а нека позитивна енергија проструји телом. Хвала вам на тим порукама написаним у тренутку и осмеху који ме држи данима.

Због свега овог горе, ако сте цео текст и прочитали, молим, апелујем, преклињем, манимо се људи кружних порука. Оставимо се тога да одаберемо неку честитку, стикер, гиф, или шта већ, и пошаљемо свима из именика. Ако већ имате потребу за тим бар се потрудите да будите оригинални. Одаберите неку вашу фотографију, породичну, насмејану, срећну. На њу напишите нешто ваше. Не мора бити књижевно, не мора бити ни стилски лепо, не мора бити ни богато речима и описима. Нека само буде ваше. Па то пошаљите.

   Уместо што потрошите време шаљући безличне поруке свима, напишите бар једну коју сте искрено посветили неком. За вас посебној особи или породици.
Ако сте у прилици, пошаљите неком и честитку. Ону праву, писану руком. Обрадоваће се верујте.
Уместо што честитке залепите на зид фејсбука уз оне глупе сличице које се смеше и сл., нека вам се у кући заори смех уз кафу са пријатељима или родбином.

Иначе, без обзира на стотине и стотине порука коју сте послали, а стотине и стотине одговора који сте добили, нећете успети да у маси у коју сте се и сами утопили и којом сте се окружили избришете празнину и самоћу која је у вама.

Хвала и надам се да овај текст неће никога увредити.

А за крај, ако неко већ не жели послушати моју молбу да бар мени такве поруке не шаље, пошто ја на њих више нећу одговарати, ево написаћу овде па нека узме коме шта треба:

Православна Нова година – „Хвала и ја вама исто желим. Живели“
Рођендан – „Хвала пуно. Све најбоље“
8. март – „Хвала. Пренећу супрузи“
Васкрс – „Ваистину воскресе. И вама такође све најлепше“
Слава – „Хвала. Да сте ми живи и здрави, па да се ускоро видимо“

С поштовањем,
Ненад Милкић

1 КОМЕНТАР

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име