Живимо у време моралног и националног суноврата, где све што је лепо, етички, вредно, готово незаустављиво пропада, а из најтамнијих јама миле разне гњиде и пороци које освајају овај свет. Живимо у време у ријалити програма, порнографије, величања свега неморалног и непоштеног, … И немамо много избора. Тачније, имамо само два. Или ћемо прихватити све то, или ћемо покушати да се боримо на нама прихватљив начин.

Ја сам одлучио да се борим. Да дигнем глас. Да кажем СТОП пропадању српске државе, нације и културе. Да кажем ДОСТА је уништавања породичних и моралних принципа. Да дигнем ГЛАС и подржим оно што вреди. Јуче, данас, сутра.

Једна од ствари иза које ћу увек стати и подржати јесте књижевност. Ретки су савремени писци, нарочито савремени писци у Србији, који ће ми потпуно окупирати пажњу. Као што и друштво клизи незаустављиво ка амбису општег неморала и незнања, тако нам и савремени књижевници уместо зрелих, јаких, друштвено одговорних тема, нуде разне таблоидне верзије књижевности. Жута штампа се претаче у жуте листове романа.
Али, ипак, таквих писаца има. Ретки су али их има.

Због тога сам поносан на чињеницу да су у месту у ком живим са тек неколико хиљада суграђана, од чега се на проценте могу издвојити они који читају стално или бар често, гостовале две познате књижевнице – Тамара Кучан и Ранка Танасић Барлов, које су нам представиле своје нове романе.

Тамара Кучан, дипломирани комуниколог, власница издавачке куће „Урбан Арт“ из Београда, објавила је до сада девет романа од чега посебну пажњу привлачи последњи роман под називом „Индиго“. Она се у овом роману бави питањем секти кроз људима прихватљиву причу, где се једноставно морамо сродити са њеним јунацима те пролазећи са њима кроз књигу преживљавамо и њихове трауме, надања, жеље, страхове…
Индиго нас води у свет најдубље таме и зла, опсесије и бола, слабости људске душе. Кроз јунаке романа ауторка говори о потресним исповестима жртви сатанстичких секти. Као што Тамара рече „Добродошли на аукцију душа. Ваш домаћин је ђаво, Даће вам све што пожелите. Одузеће све што волите. Улаз је бесплатан. Излаза нема.“
Више о Тамарином раду можете потражити овде:

Biografija

Ранка Танасић Барлов, дипломирани правник, до сада је написала три романа. Понесена успехом романа „Где да одем да те не волим“ и „Живот на грам“, ухватила се у коштац са једним од највећих проблема данашњице, а то је крађа беба из породилишта. Тако је настао „Када се поново сретнемо“.
Она овим романом отвара једну табу тему, пише о чему други ћуте. Сам роман представља снажну и потресну причу о љубави која руши све препреке трагајући за истином (1982. године Светлана је на свет донела близанце, дечака и девојчицу. Из породилишта је изашла само са дечаком. Иако је чула плач обе бебе, лекари су јој рекли да је девојчица рођена мртва. Године које су долазиле посвећене су потрази за несталом ћерком јер Светлана није веровала речима лекара. Заједно са пријатељицама открива деценијама чувану тајну.
Више о Ранкином раду можете видети овде:
http://rankatanasic.iz.rs/biografija.html

Као што видите и Тамара и Ранка, блиске су мом поимању стваралаштва, и за њих може да се са пуним правом употреби мото „пише о ономе о чему други ћуте.“
У мору лаганих квази-романа, празних тема и још празнијих дијалога, страница и страница текста без смисла, циља, поенте, њих две ми просто дођу као окрепљење и враћају веру да у овој земљи и даље има фантастичних аутора. Стил им је тако леп, романи читљиви, приче су одговорне и терају на размишљање…
Све у свему, моја апсолутна препорука је да узмете и прочитате њихове романе и да се упознате са њиховим радом.

И на крају, одговорићу на често постављено питање, да ли сам задовољан посетом на промоцији њихових књига?
Одговор је овде двострук. Са једне стране, у ово време, јесам и морам бити, као што и оне морају бити. Око 50 посетилаца је сасвим пристојан и позамашан број који не могу да остваре ни много познатији аутори у много већим местима.

Али има и она доза незадовољства у одговору, и тиче се општег стања у друштву и држави. Ја и даље не могу да разумем да ће неко пре одабрати да гледа неки ријалити програм него да чује оно што имају да кажу познати књижевници. И даље не могу да схватим да ће неко пре да упознаје виртуелне пријатеље по разним „фејсубковима“, „твитерима“, „инстаграмима“, и другим, а неће доћи да упозна младе, амбициозне, интелигненте људе који гостују у њиховим местима. Ја могу да разумем и да људи немају довољно новца да издвајају на књиге, али забога, улази на промоције су бесплатне. И слушање се не наплаћује, такође.

Због тога мој глас увек иде за живу реч, за могућност конверзације и размене мишљења, за упознавање, слушање и међусобну интеракцију.
Због тога апсолутно препоручујем и Ранку и Тамару и још много квалитетних аутора, књига, представа, филмова.

И апелујем, свим срцем и душом, апелујем – ПОДРЖИМО КЊИЖЕВНОСТ и културу уопште.

Фото: Далибор Крстић

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име