Велику част један писац може доживети када његови текстови почну да се преводе на друге језике. Задовољство је веће тим пре што је први превод неке моје песме учињен на руски језик, што ме као русофилу свакако чини посебно срећним.

Хвала Ивани Стевић и свим другим који су дали допринос у преводу.

Стихотворение “Последняя стража” сербского поэта Ненада Милкича посвящено героям битвы на Кошарах.(апрель -май 1999 г) которую вели воины сербской армии совместно с добровольцами против превосходящих сил албанских террористов, поддерживаемых авиацией НАТО.

Перевод с сербского- Ивана Стевич, Александр Муравьев.

ПОСЛЕДНЯЯ СТРАЖА

Нет никого, лишь я в карауле,
И тревога во тьме ночной,
Но страха нет от вражьей пули,
Не плачь, мама, ведь Бог со мной.

Злодеи, вам правду не скрыть.
Те, в ком лишь черная сила,
Отчаянно хотят меня убить,
Но не горюй, моя мама милая.

В крови по колено преступная рать,
Режут ножами детей и жён,
Сербство хотят отсюда изгнать
Не плачь, если и я буду ими сражён.

Сестрице моей об этом скажи,
Слезы свои платком вытирая,
В печали сердце твое, но надо вам жить,
Ведь сын твой пал Косово защищая.
( перевод с сербского- Ивана Стевич, Александр Муравьев)

Оригинал стихотворения:

Ноћас сам мајко ја сам на стражи,
у пустој ноћи без икога свог,
ноћас ме њихов метак тражи,
не брини мајко – чува ме Бог.

Ноћас ме тражи погано семе,
зликовци, банде, олош од људи,
очајнички желе да убију мене,
не тугуј мајко већ срећна буди.

Ноћас ме траже крвави ножеви
упрљани кољући децу и жене,
прогањају последње чуваре српства,
не плачи ако пронађу мене,

јер имаш ћерку, сестрицу моју,
не заборављај њу мене жалећи,
тугуј у срцу али с поносом причај
,,мој син је пао Косово бранећи“.

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име