Повлачим се у тишину

0
922

Драги моји,

у последње време засут сам мејловима и порукама на друштвеним мрежама. Опростите ако сам некога у својој журби и немарности прескочио и превидео да одговорим. Трудим се колико је могуће да испратим све.

Видим, осећам, знам, да вас је прича о херојима са Кошара дирнула. Хвала вам на подршци коју ми дајете. Ваше жеље и похвале су крила на којима пишем трећи, последњи наставак трилогије о Кошарама.

Сва питања која сам добијао углавном се своде на две ствари:
1 – Где ће се одржавати следеће трибине?
2 – Када ће трећи део?

Погледајте ову карту. Поносан сам на 26 трибина, промоција, вечери сећања која су одржана широм наше три братске државе. Од Бања Луке на западу, до Манастира Рукумије на истоку, од Врања на југу до Врбаса на северу, обишли смо готово сваки кутак наше лепе отаџбине. На 26 места окупљања сакупило се око 3000 посетилаца. Били смо гости од Удружења грађана, преко припадника Војске Србије, свештенства Српске православне цркве, разних друштвних организација али и родољубиво одговорних људи. Са свих путовања носимо предивне успомене и нова пријатељства, а оставило смо оно што је било и најбитније – причу о херојима, као клицу да из ње изникне нови родољубиви талас.

Било је понуда да наставимо даље. Морао сам, тешка срца признајем, да у овом тренутку одбијем Српско Сарајево, Никшић, Косово и Метохију, Вуковар, Сурдулицу, итд. Разлог је само један. Потребно је да се мало склонимо у тишину како би се посветили трећем делу трилогије.

ПОСЛЕДЊА СТРАЖА је први део трилогије. Сећате је се, зар не? Говори о једном младом момку Владимиру Радоичићу, који је заједно са још 4 своја друга настрадао на редовном одслужењу војног рока у рејону карауле “Кошаре” када је у заседи шиптарских терориста пуцано на њих. Ово није ратна прича, већ роман о страховима и надањима, љубави, вечности и пролазности, и пре свега о породици као основној ћелији друштва и државе.

ЗОВ КАРАУЛЕ је већ много познатији и раширенији међу људима. До сада штампан у 3500 примерака. За једну књигу која је ауторска, иза које не стоје издавачке куће, медији, маркетиншке компаније, није лоше зар не? Ово је прича о људима који су се нашли у тешко време тамо где се, можда, одлучивала и судбина целе земље. Успели су немогуће. Урадили су невероватну ствар. Ми, као људи и појединци можемо само да не дозволимо да се њихова дела не забораве.

Тежимо овоме. Да коначно се прича укомпонује и комплетира. Да трилогија буде потпуна. А о чему ће се радити у БЕСМРТНОМ БАТАЉОНУ, на који начин ћу обрадити тему Кошаре у трећем делу трилогије, нека остане мала тајна. Можда и наслутите из цитата које будем објављивао.

Због њега, тог трећег дела правим паузу са трибинама. Да се одморим од сталних путовања потпуно посветим књизи. Да је коначно завршим.

За оне који се питају када ће бити, најкаснији рок је Сајам књига у Београду. Верујем да ће изаћи и коју седмицу пре тога. Заједно са трећим делом, биће доштампана и прва два наставка приче о Кошарама. Знам да су разни датуми излазили и пре, желели смо да је штампамо, али нисмо могли. Сада верујем да је куцнуо прави час и да ће ова књига, толико ишчекивана, коначно угледати светло дана.

До скорог дружења,
срдачно вас поздрављам
Ненад Милкић.

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име