Рецензија новинара Михаила Меденице, за роман „Последња стража“

0
281

О „Последњој стражи“

Дуго сам седео пред рукописом „Последња стража“ не усуђујући се да растворим корице, знајући да ће ми постати међаши, баш колико сам после задње тачке оклевао да их склопим, не желећи никуд ван тих међаша!
Много је званих – мало је одабраних, а Ненад Милкић свакако јесте један од свега неколицине апостолски одабраних да словом сведочи о јаду и поносу страдања српских јунака на Косову и Метохији, јер нико као он то не чини са толико чисте душе, невиног пера, тужбалице у свакој речи и славе у свакој реченици!

„Последња стража“ понајмање је књига – то је укоричени Зејтинлик страдалима и преживелима пакла Кошара, исписана кроз причу једне младости која се свесно жртвовала за највећу српску светињу и мајке због какве погинути за Србију јесте светиња!
Овом се књигом Ненад уписује међу великане, остављајући је нама да је као темељац уткамо у онај потпорни зид Србије који је, нажалост, данас трошнији и ровитији неголи икад у њеној историји!

За Србију се ваља живети, али и мрети, часно, јуначки, заветно, што је младост једног Владимира доказала, а мудрост једног Ненада исписала.
У свако написано слово искрено, свим срцем верујем, јер се о писању о „Последњој стражи“ дохватио не да би писао писања ради, већ ради незаборава и поколења!

Због тога, читаоче, знај да читајући „Последњу стражу“ ходочастиш, свака страница је молебан, а свака тачка крст знаним и незнаним јунацима!
Полако склопи корице, ако смогнеш снаге да их заклопиш…

Михаило Меденица
новинар

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име