Одазвала се и Сремска Митровица зову страже са карауле… Дошли смо у град у коме живи породица Иванковић, чија је глава породице положила живот у одбрани Кошара… Нисмо знали шта да очекујемо, нисмо знали чему да се надамо… Окупили смо се у предвечерје које је окупано кишом празнило митровачке улице…

Чекали смо почетак трошећи време у причи са организаторима и дивним људима из библиотеке “Глигорије Возаревић”… Слушали смо како крупне капи кише добују у прозоре….
Десетак минута пре почетка промоције упутили смо се ка сали која је место одржавања… И прво изненађење… Људи су стајали на вратима. Тим путем се није могло проћи. Морали смо на други улаз, онај што директно са улице улази у салу. И на њему гужва али смо ипак успели проћи…
Десетак минута пре почетка промоције сала је била дупке пуна, а људи су у тишини и лаганом дошаптавању чекали почетак… Тачно у 19 сати је почело…

Смењивали су се говори новинара Михаила Меденице, хероја са Кошара Ђуре “Цицибана”, Синди Иванковића, ћерке херојског капетана Крунослава Иванковића, мене као аутора… Домаћини су вече увеличали са две дивне песме, и фантастичним читањима извода из романа…

Крај је дошао брзо, и како су рекли, на тугу свих… Чинило се као да су још сатима могли слушати о херојима који су бранили ову земљу…

Више од половине од тих 107 присутних стало је у ред, чекајући мирно да им се потпише књига и да размене још по неку реч са учесницима промоције. Све је трајало много дуже од предвиђених сат времена…

Растали смо се у пријатељству са искреним жељама да се опет сретнемо…

ХВАЛА МИТРОВИЦО на онаквом дочеку и свака част организаторима и радницима митровачке библиотеке.

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име