У ствари, моје питање је знатно дуже, али га није могуће као такво ставити у наслов дела и гласи:
* Шта је потребно да би се неко могао назвати књижевником?

Знате, ово питање ме дуго мучи. Ево, баш у данима док чекам да ми изађе шеста књига, а четврти роман, и док испред себе гледам низ награда и признања, и даље бојажљиво изговарам ову реч када се осврнем на своје стваралаштво.

Човече, Књижевник! Са великим К. То звучи тако узвишено, недостижно и идеално, а тако ту реч, као и многе друге у Србији олако доживљавамо. И све ове године, ни после сати размишљања и разговора са колегама по перу, нисам дошао до одговора на једно, само наизглед лако питање:
* Шта је потребно да би се неко могао назвати књижевником?

Не постоји довољно јасна и прецизна дефиниција која ово може одредити, ако изузмемо сјајне текстове на сајту Вукајлија. Све је то штуро наведено, речено, увијено, наизглед раздвојено од писаца или списатељица (како је то сада модерно рећи), а, опет, некако недокучиво и нејасно. Таман колико и дела тих који себе називају професионалним писцима, зар не?

Елем, у силним разговорима свело се на неколико одлика које једног човека чине књижевником, а то су:
1) Број објављених дела,
2) Чланство у професионалним удружењима,
3) Продаја књига и популарност,
4) Посећеност промоција
5) Награде,
6) Комбинација свега наведеног
Ваљда нисам нешто заборавио, но кренимо редом.

1 – Да ли је заиста број објавњених дела меродаван? Свако данас може објавити сијасет књига, по неколико годишње. И? Да ли га/њу то чини књижевником?

2 – Чланство у удружењима? Знате, једно време, леп период развоја књижевности код нас, знало се да је чланство у УКС (Удружење књижевника Србије) врхунац. Пријем у то Удружење уједно је било и част и привилегија, те и основни знак да се неко може назвати писцем. Међутим, последњих година то је све деградирано. УКС одавно не прима чланове спрам неких заслуга, већ… Хммм, па нисам ни ја сигуран којим критеријумима. Мислим, за њих је ваљда логично да приме певачицу са једном књигом него људе који су нешто постигли из области књижевности.
Зато наспрам УКС имамо веома респектабилно Српско књижевно друштво (СКД), али и низ мањих и младих удружења која се истичу својом озбиљношћу и радом, попут Поете или СКОР-а.
Ипак, признаћете да се све то полако растаче и да чланство у овој или оној организацији, не значи уједно да сте и књижевник, зар не?

3 – Продаја књига, популарност? На српском тржишту? Да ми је наћи тог економског мага који би ово могао да реши и растумачи. Да би се овај и овакакв критеријум могао уопште узети у обзир требала би се омогућити једнака заступљеност и једнако представљање свих писаца, па читаоцима дати на вољу да одлуче шта ће да читају и купују, те на основу тога формирати ранг листе. Овако, када свака издавачка кућа (а и њих је на десетине) има своју ранг листу, то се не може гледати као реално стање. Нарочито, не у време где две или три издавачке куће имају монопол над многим стварима везаним за издаваштво.

4 – Посећеност промоција? Ок, ово би можда и могло да прође. Али, и трибине политичара су посећене, зар не? И овде маркетинг игра значајну улогу, где фантастични писци у неким местима прођу незапажено не зато што људи не знају за њих или њихова дела, већ зато што локални организатори не обавесте људе о посети овог или оног писца. Са друге стране, ако си водитељ на ТВ националне фреквенције, и покажеш своју књигу те споменеш да ћеш тада и тада, гостовати ту и ту, свакако су веће шансе да ти промоције буду посећене, зар не?

5 – Награде? Не! Ово дефинитивно не чини неког писцем. За многе респектабилне награде, победници се знају унапред, а велика већина додела протиче на ивицама регуларности. Много тога се ради по систему фудбалског три за три бода, ја теби – ти мени, итд. Не постоји, на жалост, ниједна, централна републичка комисија, сачињена од врхунских стручњака, која би додељивала једно, два или три признања, која би била меродавна. Овако, свешћемо доделу награда на фарске, као што је нпр била она додела најбоље ненаграђиване књиге војвођанског песника, који је сасвим случајно има и неку државну функцију у Војводини, или награда књиге још једне „књижевнице“ под псеудонимом Зоранах (ваљда сам добро написао).

Што нас доводи до тога да ја и даље немам одговор на постављено питање.

Волео бих да чујем вас, драги моји, шта ви мислите:

* Шта је потребно да би се неко могао звати књижевником?!

4 КОМЕНТАРА

  1. Dragi Nenade, pošto poznajem Vaš rad i znam da su Vam promocije posećene možda više nego i političarima, daću sebi slobodu da kažem da smatram da književnika čini trag koji ostavi pišući delo, deo sebe koji daruje čitaocima kroz knjigu, umeće da nekome promeni život… Ja ne zna da li će Vas neko stručniji nazvati Književnikom, ali sasvim sigurno ste Čovek pre svega. Jer Vaše knjige su promenile mnoge od nas.
    Srdačan pozdrav

  2. То је циљ…
    Коме треба тежити и годинама клесати, радити борити се.
    Прави Књижевник ретко за свог живота доживи признање на свим пољима, то управо добију лимунада списатељице са јавних сервиса. Али њихово брзо спласне. А тако ваљда не желиш?
    Време ће пропустити кроз сито оне које вреде. И Дело ће добити своје место и признања, када Књижевника одавно не буде.
    Тако то мора.
    Тако то буде.
    Нека те Дело твоје надживи хиљадама година.
    Књижевник? То је искушење које сам бираш и таленат који ти не да да осустанеш.

  3. Поштовани,
    једна реч може да буде јача од стотине других, једна песма може да остане за сва времена-вечна,
    једно дело ће надживети хиљаде других дела…оно што је важно јесте траг ,траг који писац треба да остави на уздарје онима који умеју да препознају и усвоје сву лепоту писане речи.Када су Николу Теслу у једном париском хотелу ословили са Ваша Екселенцијо, Ваше Височанство и сл. он је одговорио да он то није , него је мирно и достојанствено рекао да је Србин.Хоћу да кажем,није важно да ли ће Вас неко и колико њих сматрати књижевником , важно је оно што Ви осећате у себи , а да није на штету другима већ на дар.

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име