Шта да радиш ако имаш три цела слободна дана? Одговор је једноставан. Седнеш у фотељу са погледом на Дрину, одеш у свој омиљени кафић, завучеш се у кревет (шта год ти је по вољи) и прочиташ ТРИЛОГИЈУ О СЛОБОДИ.

Трилогију је написао до сајма само познаник, а од сајма мој пријатељ и брат Саша Еди Ђорђевић из Смедерева, и чине је књиге ЈАНИЧАР, УСТАНИК и ЧЕТНИК. И ево, седим пред белином имагинарног “папира” на екрану, и не знам шта да пишем. Разлог томе је што су ме ове три књиге оставиле без текста, без речи, без правог начина да изразим дивљење. Аутор нас је фантастично провео кроз време од турске окупације, преко српске револуције и слободе, до самог завршетка Другог светског рата. Из толиког периода наше богате историје он је извукао најбоље да у кратким цртама и кроз судбине обичних људи покаже ко смо били, шта смо сада, али и да нам остави на размишљање шта би требали да будемо. Због свега овог мој дубоки наклон за све што си урадио колега, пријатељу и брате Саша.

Саша Еди Ђорђевић и Ненад Милкић

ЈАНИЧАР ме просто “изуо”. Толико обрта и непредвидивих ситуација је у овој књизи, да више не знам за чијом судбином би се пре окренуо и са сузом ког лика би се највише саживео. Не знам да ли више да жалим добре сељаке у Вучаку, хајдуке по шумадијским и источносрбијанским шумама, или пак Гојка/Гојака и његову нову породицу која у Стамболу оста. А тек крај? Зар је баш морао онакав крај брате Саша? Срце ми се поцепало. Наравно, имао бих још много тога да кажем али нећу. Све што напишем бојим се убиће драж првог читања књиге. Знам само да као писац волим да предвидим крај и могући расплет, али код ове то нисам успео. Дубоки наклон за ЈАНИЧАРА. Оцена 10/10.

УСТАНИК, кад би га одвојили од трилогије би био књига која је у самој сржи феноменална. Кратка историја Првог српског устанка, омаж вожду Карађорђу, борбе са дахијама, лукавства са војском верном султану, ликови Вука и Османа… То је то. Ништа додати, ништа одузети. Ипак, ова књига има ману. Велику. Дошла је после “Јаничара”. Кажем, иако је књига одлична и заиста вредна читања није могла да испрати славу старијег рукописа, и само зато што је настала после “Јаничара” остаће увек у његовој сенци. Оцена 8/10.

ЧЕТНИК је класично поентирање на крају трилогије. Када сам њега читао учинило ми се да је у Устанику намерно успорена радња како би се са овом књигом достигао врх. Као кад затегнете праћку и чекате колико ће далеко камен добацити. По мом мишљењу Устаник је био добар увод у Четника. Баш какав треба. Као што је остао у сенци Јаничара, тако ће остати и у сенци Четника. Али људи, после читања трилогије схватићете да једноставно ни први ни трећи део не би били такви да није било Устаника. У Четнику сам се саживео са главним ликом из фамилије Марковић. Свака његова победа била је и моја победа. Његова бол је и мене болела. Када сам дошао пред крај (да не откривам радњу) заискрише ми сузе у оку. Опис сцене када се Стача враћа из рата и разговор са његовом Златком, уф… И камен би заплакао. Оцена 10/10.

Део из ЧЕТНИКА

Наравно, пошто у свакој књизи, имам своје омиљене делове, у трокњижју сам одабрао део са слике. Не само због актуелности теме, већ што је на овом месту у ЧЕТНИКУ показао срж односа нас и њих. Многи ће му замерити на овој мисли, други ће га подржати, а трећи, малобројни, међу којим сам и ја би устали, аплаудирали и рекли “Свака част!”

И на крају, да не дужим, морамо пронаћи и неки минус за књиге. Не постоји савршенство, а и како напредовати ако не учиш на грешкама, зар не? С обзиром да минус није била ни радња, ни ликови, ни описи, ни одабрана тема, ману сам нашао тамо где је увек прво и тражим, а то је избор писма. Знам да се издавачи, бар већина, воде политиком да се латиница лакше продаје, веће тржиште и слично, али мој апел (и то пре свега издавачу, а не аутору) јесте да овакве књиге просто морају да иду на ћирилици. Разумем комерцијалну страну барем онолико колико би издавачи морали да разумеју и нашу духовну и културну страну. Поштујем њихову могућност за зарадом, бар онолико колико би они требали да поштују моју потребу за ћирилицом. И ево, молим издавача, да за неки следећи сајам или следеће издање ове књиге штампа на ћирилици. Ја ћу их свакако у том случају купити, и то не само себи, већ и пријатељима на поклон. Потреба за ћирилицом није само потреба садашњег доба, него и чин поштовања онима о којима је писано. Они сигурно нису писали латиницом.

Е сада, ако сте прочитали цео овај текст, трк у прву књижару, библиотеку, или интернет продавницу и наручите Трилогију о слободи. Верујте има се шта прочитати а дани који посветите овим књигама су дани који нису изгубљени. Напротив. Мој живот је богатији након читања Јаничара, Устаника и Четника. Честитам, Еди!

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име