Трстеник, 11. април 2017.

0
2941

Био је 11. април 1999. године и био је Васкрс… Тог дана су храбро бранећи Отаџбину, у рејону „Кошара“ положили своје животе водник Васојевић „Јагуар“, и војници Богосављевић, Бјелобрк, Божић, као и велики Драган Милићевић „Шумар“.

На позив Драганове сестре Виолете, а у организацији Удружења грађана „Стара школа Медвеђа“ и личним залагањем Ивана Нешића и Кола Пауновића, на 18. годишњицу Шумареве погибије, окупили смо се у Трстенику. Након помена, у Већници народног универзитета одржано је Вече сећања посвећено Драгану и свим палим херојима „Кошара“.

У саму салу успело је да уђе око 120 посетилаца, док су нам љубазни домаћини рекли да је испред сале остало још 20-так.

Вече пуно емоција отворио је својим обраћањем Жика Милићевић, отац покојног Драгана, а након њега редом су се обраћали учесници битке Божо Кецовић и Томислав Рачић, а на крају вечери и сам аутор романа „Зов карауле“ у ком је описана херојска погибија момка ком је вече било посвећено, Ненад Милкић. Из његовог обраћања пренећемо само један делић, једну реченицу, која показује величину и циљ борбе за момке са Кошара:

„… Немојте аплаудирати мени јер нисте вечерас овде због Ненада, нити због Зова карауле. Не! Овде смо да од заборава отргнемо једног од хероја Кошара, великог Драгана Милићевића „Шумара“ чија је породица вечерас са нама. Због тога вас молим да највећим аплаузом поздравите њих, јер они су морали да живе са губитком брата, сина, унука, све ове године, како би ми могли у миру да одрастамо…“

Слава палим херојима Кошара и вечна хвала онима који су се посветили борби против заборава!

НАПИШИТЕ КОМЕНТАР

Унестите коментар!
Унесите име